Смисао треба наћи у себи, у свом срцу! А, оно није увек светло и чисто. Да би такво било, потребно га је загрејати, оплеменити и озарити са пуно љубави. Тада и наизглед безначајне ствари постају зрна смисла која клијају у нама, али плодове доносе и у другим бићима. Ни најузвишеније идеје, ни најбољи поглед на свет, ни најпрефињенија култура, па чак ни сама светиња – присуство живога Бога, не могу осмислити човеку живот ако нису присни његовој души. Ми Смисао тражимо и сагледавамо у малим стварима. Поставља се питање шта је мала ствар. Наспрам великих нарација о мењању света, обичан људски живот и његова свакодневица изгледа као мала ствар. Мала, али не и незнатна. Јер, „шта вреди човеку да задобије цео свет, ако души својој науди“. Зато наш циљ није да мењамо свет, већ да помажемо једни другима у осмишљавању сопствених живота.
