“Da čak I ako nam nije uvek mnogo drago što smo ovde, možda je naš zadatak da ipak uronimo: da gacamo pravo kroz septičku jamu, otvorenih očiju I srca. A dok umiremo, dok se uzdižemo iz organskog I ponovo sramotno tonemo u organsko, čast je I privilegija voleti ono što Smrt ne dotiče. Jer ako su propast I zaborav pratili ovu sliku kroz vreme – pratila ju je I ljubav. Jer ako je besmrtna (a jeste), ja imam mali, jasni, nepromenljivi udeo u toj besmrtnosti.” Dona Tart "Cesljugar"
