Bio sam na sahrani juče i pomno slušao popa i pevca do njega. Razmišljao sam o svemu što se dešava ispred mene. Ožalošćeni,prijatelji koji izjavljuju saučešće. Cveće i venci.Hladnoća. Propoved na staroslovenskom,kao neko blebetanje i kako se zamahne kandilom i pop se prekrsti,tako svi do jednog,to isto. Večnaja pamjat,gospodar Isus,bogu se pomolimo,doći će dana kada će mrtvi i živi i sve u tom stilu i tonu. Strašno je što se to ustalilo i postalo normalnost,jer nije. Osećaosam se usamljeno,grizao sam obraze da ne puknem i u sebi pevao Fuck you, I won't do what you tell me
